О књизи: 2000. / 20. април 1925. Мејерхолд је у свом позоришту ГосТИМ поставио Ердманову драму „Мандат“. Премијера је била тријумфална представа 19-годишњег аутора, коју је поставио велики редитељ, названа је најважнијим догађајем у уметничком животу Москве. У интервјуу за Вечерње московске новине, Мејерхолд је описао Ердманову драму на следећи начин: „Модерна свакодневна комедија, написана у истинским традицијама Гогоља и Сухова-Кобилина. Највећа уметничка вредност комедије лежи у њеном тексту. Карактеризација ликова је чврсто спојена са стилом језика.” Несавладиве околности совјетске стварности, у којима човек није могао да постоји без „папира“, довеле су до тога да је јунак „мандата“ Гуљачкин био приморан да сам себи напише мандат. Кувар Настја - Анастасија Николајевна - испробала је царичину хаљину која се појавила јунацима представе, након чега су сви били спремни да је препознају као велику кнегињу Анастасију. За ове и друге знаке времена, Ердман је успео да пронађе сажете вербалне формуле: „Верујете ли у Бога? Верујем код куће, али не и на послу”; „А ако сам пио са самим Луначарским за братство, шта онда?“ итд. У Мандату, Ердман је развио једну од својих главних драмских техника, коју је открио Молијер, а развили Гогољ и Салтиков-Шчедрин: враћање речи њеном првобитном значењу. Имајући истанчан осећај за природу позоришта, у представу је увео шашавске епизоде ​​и користио се сленгом и жаргоном. Током године, представа „Мандат“ је изведена у ГосТИМ-у 100 пута, а сама представа је касније постала прави класик руске драме..